Sponzori

Intervju za Portal o invalidnosti

Patrija2

U decembru 2020. godine, prvi put smo najavili projekat Humana mapa Novog Sada u okviru intervjua za Portal o invalidnosti. Naša draga novinarka Marijana Čanak, sa kojom smo puno puta stvarali prelepe priče, intervjuisala je volonterku Udruženja građana “Patrija” Draganu Nešin u vezi sa problemom marginalizacije.

Intervjom su dotakle mnogo korisnih stvari. U nastavku možete pročitati insert iz intervjua:

Koliko razumemo sam pojam marginalizacije i mehanizme koji je pokreću? Da li je doprinos pojedinca zanemarljiv ili ključan kad razmišljamo o globalnim promenama? Iz kojih pobuda dajemo i šta je uopšte kultura davanja? Da li humanitarne akcije pasiviziraju i podređuju one kojima su namenjene ili prava humanost ne upada u takve zamke? O svemu tome razgovaramo sa Draganom Nešin, diplomiranom psihološkinjom na master studijama kliničke psihologije i volonterkom Udruženja građana Patrija, koja trenutno radi na realizaciji projekta Humana mapa Novog Sada, u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje u realizaciji Koalicije za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a finansira USAID.

 

Kako je nastala ideja Humane mape?

DN: – Organizovali smo donatorske akcije na koje su se građani rado odazivali donirajući različita sredstva za naše korisnike. Akcijama su se priključivali i preduzetnici, često spominjemo taksistu koji nam je ponudio usluge raznošenja paketa pomoći. Kroz različite akcije se pokazalo da ljudi žele da se uključe i da podrže naše ideje, što nas je podstaklo da razmišljamo o Humanoj mapi. Smisao Humane mape je da poveže male i velike preduzetnike i sve građane koji žele da budu podrška populaciji sa kojom radimo. U osnovi je ideja da preduzetnici pružaju određeni broj besplatnih usluga za marginalizovane sugrađane, a da istovremeno dobiju priliku za prevazilaženje predrasuda o njima. Svi imamo predrasude i svi se neprekidno edukujemo kako bismo ih prevazišli, a direktan kontakt je najbolji način za to. Kad lično upoznamo ljude prema kojima imamo predrasude, one obično počnu da se raspadaju. Donirajući usluge marginalizovanim osobama, preduzetnici bi ujedno imali priliku da steknu realnu sliku o njima i da razumeju izazove sa kojima se suočavaju. Veće kompanije bi podržavale male preduzetnike koji imaju status humanih i donirale bi sredstva za rešavanje različitih pitanja marginalizovanih grupa. Za građane je to dodatni motiv da koriste usluge mapiranih preduzetnika i da podrže njihov rad. Na taj način svi učestvuju u razvoju inkluzivnog društva. Evidentno je da kod ljudi postoji želja da budu humani, a Humana mapa je mogućnost da to iskažu u svojoj svakodnevnici, bez izdvajanja dodatnog vremena i sredstava. Na primer, svi koristimo usluge zubara ili frizera, zašto istovremeno ne bismo podržali zubare i frizere koji su pružili besplatne usluge onima koji ne mogu da ih priušte? U suštini, podstičemo razvoj društvene odgovornosti preduzetnika i kompanija, a korišćenjem njihovih proizvoda i usluga građani podstiču to isto. Uspostavlja se ceo krug podrške.

 

 

Postoji li opasnost da Humana mapa marginalizovane osobe učvrsti u poziciji pasivnih primalaca pomoći?

DN: – Ne želimo nikoga da pasiviziramo, naprotiv, kontinuirano podstičemo svoje korisnike da preuzmu aktivnu ulogu u pronalaženju zaposlenja i socijalizaciji uopšte. Kad krenu na taj put, često se suočavaju sa odbijanjem, upravo zbog toga što pripadaju određenoj grupi. Rušenje predrasuda o ljudima i tome šta oni mogu je važan korak ka uključivanju marginalizovanih grupa u sve društvene tokove. U našoj zajednici predrasude su duboko ukorenjene, ne samo da se osobama sa psihičkim poteškoćama uskraćuje mogućnost zaposlenja, nego većinsko stanovništvo neretko odbija da uđe sa njima u komunikaciju, ili im pak prilazi sa nekim pogrešnim predubeđenjima. Na Humanoj mapi fokus je na pružanju usluga, jer to stvara priliku za uspostavljanje kontakta i preispitivanje predrasuda. Ova akcija je važna da bismo podelili priče ljudi sa kojima radimo i izazove sa kojima se suočavaju. Predrasude i odvajanje od ljudi koje smatramo drugačijim utemeljuju marginalizaciju i to je nešto u čemu svi učestvujemo. Prvi korak je da to osvestimo, onda možemo raditi na neutralizaciji. Putem pružanja besplatnih usluga zapravo uspostavljamo kontakt sa tim ljudima i shvatamo da nismo različiti koliko smo mislili da jesmo. Svi imamo iste potrebe. Pripadnici marginalizovanih grupa takođe imaju potrebu da odu kod frizera, doktora, u restoran ili kafić, i sve je to vid učešća u zajednici, a ne da stalno posećuju institucije koje se bave njihovim pitanjem i da se konstantno vrte u istom krugu. Humana mapa podstiče vidljivost marginalizovanih grupa i razumevanje njihove pozicije. To je način da se smanji socijalna isključenost.

 

Ukoliko želite da pročitate celokupan intervju, pozivamo vas da posetite Portal o invalidnosti.